Viljem Šekspir, Bil – genije, bard sa Ejvona, najveći od najvećih, nije baš siguran šta radi ovde, jako je gladan;

Sara Bernar – najčuvenija glumica ikad, nezaustavljiva snaga, impozantno scensko prisustvo, problem sa kontrolom besa, odigraće sve sama viseći s lustera… ako pre toga ne ubije Bila;

Konstantin Stanislavski, Kosta – jedan od najuticajnijih pozorišnih mislilaca, čvrsto je uveren da je predstavu moguće uraditi uz individualni rad na pokretačima psihičkog života uloge, osvešćivanje unutarnjeg scenskog samoosećanja, razmatranje glavnog zadatka i osnovne radnje, i… tako dalje;

i

Onaj četvrti – upravnik pozorišta koji liči na dramskog pisca koji liči na zaštitara koji liči na reditelja, koji liči na… ma skapirali ste.

A tu su i sijamska borbena ribica, Patkica Žutkica, Cecilije Stacije i prijateljica Slađa iz osnovne škole, svi u plemenitoj misiji da otplate upravniku kredit za stan. Hoćemo reći – da spasu pozorište od nestajanja.